Постоји много митова и легенди о томе како место које заузима између браће и сестара, дефинише личност појединаца. Одувек се то говорило Браћа малишани су најразмаженији и да је прворођенче преферирано за једног од родитеља. Што се тиче средњег брата, каже се да је он тај са најређом личношћу, а када је јединац, он је размажен и хировит.
Али да ли су ове тврдње тачне? Обично овај начин дефинисања људи према њиховом месту међу браћом и сестрама, користи се на познат начин. Али у погледу његових научних доказа, не постоји студија која потврђује да је све поменуто доказано. Међутим, истина је да се ти ставови код људи заснивају на стварности, а то је због понашања родитеља приликом доласка њихове деце.
Редослед рођења детета може значајно обележити неке особине личности. То је нешто што се природно дешава у свим породицама, доласком сваког новог брата, деца преузимају различите улоге у породици.
Понашање родитеља пред сваким новим рођењем
Генерално, прво дете обележава пре и после у животу пар. Новопечени родитељи суочавају се са читавим низом новитета, промена и прилагођавања. Са првим дететом је нормално да се премаши у свим чулима, у куповини, у осећањима, начину изражавања љубави и страха итд. Али када стигне друга трудноћа, за мајку то више није тајна, а за родитеље уопште, иако је живе с истим осећањима, искуство додељује диплому.
Дечја личност се кова како расте, а сва искуства помажу у дефинисању карактера. Обично, када дође други брат или сестра, родитељи имају тенденцију да претерано брину о првом детету. То је нормално понашање које произилази из потребе да се дете се не осећа љубоморно и расељено пре доласка новог брата и сестре или сестра.
Улога браће према њиховом положају
Иако то не би требало уопштавати, јер свака особа има своје особености, своје јединствене карактеристике и своју индивидуалност, радознало је посматрати како место које заузима између браће и сестара, значајно обележава улогу у породици.
Прворођенче
Долазак првог детета мења живот било ког пара, одједном двоје људи постају родитељи и сва њихова љубав, њихова пажња и наравно, страх и неизвесност претварају се у дете. Деца осећају тај притисак и то треба угодити родитељима. То може довести до тога да прворођенче буде захтевније и да се труди по сваку цену да не разочара родитеље.
Долазак другог детета
Многи родитељи имају тенденцију да своју пуну пажњу усмере на најстарији брат када стигне друга беба, како би се спречила љубомора или надокнадила непажња. Друго дете се стога навикне на дељење пажње и је обично независнији. Код млађе браће и сестара притисак је мањи јер је старији брат корак испред и од њега се често тражи више.
Средњи брат
Генерално, старији брат и млађи брат имају врло изражену улогу у породици, међутим, онај у средини није јасно дефинисан. Нормално је да усваја карактеристике и старијег брата и малог, а да не заузима врло изражену улогу нити скренути превише пажње.
Син јединац
Једино дете не мора да дели време, наклоност или пажњу, па нема потребу да се такмичи са другом браћом и сестрама за постизање свега овога. Али поред одрастања уз пуну пажњу родитеља, једино дете на својим раменима носи и породична очекивања.
Као што видите, није толико место заузето при рођењу, већ начин на који родитељи делују у међусобном образовању. Ипак, личност сваке особе је сложена а дефинишу га многа друга питања.