Ове недеље настава је поново почела. Прошли су празници, бескрајни дани играња на улици, плажи, базену и животу без распореда. Али, иако нам је понекад тешко да своје радно време прилагодимо одморима наше деце, често се у те датуме осећамо сигурно осећај меланхолије на почетку школске године.
Моја деца су већ неколико дана узбуђена припремама и желе да виде своје школске другове и наставнике. Али признајем, са једним сам неколико дана помешана осећања тешко објашњива. И то је, било да им је прва година у школи или су већ прошли неколико курсева, одвајање од наше деце након што уживају више времена са породицом није лако.
Повратак у школу и амбивалентност осећања код мајки
За многе породице повратак у школу представља олакшање, па чак и ослобођење. Али за многе друге генерација нас мора да одвоји од своје деце сатима, остављајући временско удео и живот без журбе амбивалентна осећања.
С једне стране, срећни смо што видимо како наша деца расту и живе нове фазе, али с друге стране, не слушајући њихов смех и појаве, не морајући да их стално будемо свесни иосећај да пребрзо расту, чине да осећамо извесну меланхолију и тугу.
Ако је уједно и прва година наших малишана, стрепња и сумње биће још веће. Ко није осетио несигурност размишљања ако је плакао, како ће се осећати или ако ће се, напротив, лепо провести?
Када наша деца иду у школу, остављамо их у рукама образовног система и људи које „не контролишемо“. Иако знамо да ће о нашој деци добро бринути професионалци који су углавном добро припремљени и који воле свој посао, увек имамо питање какав ће бити учитељ наше деце.
И то је, без обзира на то колико је наставно особље припремљено, они нису ми, чак нису ни људи од нашег поверења које смо ми изабрали. И не, није да мислимо да ће наша деца пасти у руке неких несавесних, једноставно је то та особа не познаје нашу децу као ми, Не знамо које су њихове вредности, нити шта ће им пренети осим утврђене агенде. У већини случајева наставника не познајемо, осим састанка од пола сата на почетку курса.
То није лак задатак. Делегирајте образовање и бригу о нашем најдрагоценијем благу, у рукама људи изван нас, постаје веома тешко и представља вежбу у учењу поверења својој деци и основама које смо поставили код куће.
Тачно је и да су учитељи често заинтересовани да нас познају и да знају каква су наша деца, какви смо и како их образујемо, како би нам понудили подучавање и третман онако персонализован колико им систем дозвољава.
Стога је неопходно да одржавамо а близак однос са учитељима наше деце. То не само да резултира бољом пажњом према њиховом учењу и потребама, већ ће нам омогућити да решимо све своје сумње и недоумице у вези са њиховим образовањем и емоционалном добробити.
Почеци и промене никада нису лаки, а још мање када је у питању одвајање од своје деце. Али и Исплати се гледати како расту и премашују циљеве.
И ви. Како започињете курс?